Postao sam kô sakupljač bačene starine
iz depoa duša tuđih ljubavnih problema,
egzotične note širim, miris mandarine,
zbog gospođa i njihovih tajanstvenih šema…
Katkad mi se priča ista otrgne kontroli,
pa neko mi usred noći pokuca na vrata,
ispovesti srca, vreme nikada ne moli,
u sitne mi sate dođe komšika sa sprata…
Gledali bi nebo, slušali tišinu,
nek govori ipak ona sada mesto nas,
ispijali mesec što plovi u vinu
i tako dok zadnji ne kucne nam čas…
Ljubomorna zora snove nam pokrade,
rasprši mi po hodniku lik voljene žene,
usamljeni čuvar napuštene zgrade,
iščupanog srca ostavljen da vene…